SVET JE OTIŠAO DOĐAVOLA! Zabranjuju Petra Pana, Damba, Mazu i Lunju… ZBOG L0ŠEG UTICAJA NA DECU?!

Crtani filmovi na kojima su nešto starije generacije odrasle, navodno utiču na današnju decu – zbog toga je sve više cenzure u ovim sadržajima za najmlađe

Nešto ranije je kompanija HBO Max rešila da zabrani prikazivanje vatreog oružja, pa Elmer sada lovi Duška Dugouška bez puške.

Sada je platforma Dizni plus ukinula Petra Pana, Mačke iz visokog društva, Mazu i Lunju zbog rasizma, a Knjigu o džungli i Damba zbog pogreškog predstavljanja manjina.

Crtani film Knjiga o džungli / printscreen youtube

Gostujući u Jutarnjem programu na TV Prva, pisac Muharem Bazdulj izneo je svoj stav o ovoj temi.

– Meni to zvuči malo intencirano, ali to je verovartno posledica ovih nekih političkih događaja. Vrlo često razne kompanije u prvih mah reaguju preterano, ali možda će vremenom da dođe do kompromisne situacije – rekao je pisac.

On se osvrnuo i na bajke i crtaće koje su gledale i čitale starije generacije, a u kojima, recimo, vuk jede decu.

– Vrlo često pomislim, sve bajke koje smo čitali i koje su nam pričali su pune stvari koje, ako pogledate danas, zvuče možda čak i ako nisu pune stereotipa, imate neku okrtunost vrlo često – vuk koji jede decu ili šta god. Na neki način čini mi se da ovakve odluke jesu u tom smislu zaista preterane. Jasno mi je da je teško da u sadržaju koji je namenjen maloj deci stavite neku vrstu ograde i to smestite u neki kontekst, deca ne razumeju kontekst. Ali baš zato, pitanje je da li oni će u Vrani prepoznati da je to neki crnac ili da je reč crvenokožac u tom smislu pogrdna. Mislim da je ovo jedna reakcija na političku atmosferu u SAD prvenestveno, ali da ta prva reakcija ne mora da znači da će to da bude na snazi za pet ili deset godina – istakao je Bazdulj.

Crtani film Maza i Lunja//Printscreen You Tube

Psiholog Goran Tomin kaže da se plaši da će cenzura u crtaćima biti sve ekstremnija.

– Ovde je pitanje uvredljivosti, ja mislim da je uvredljivost u oku posmatrača. Da li će neko da se uvredi ili će da prihvati šalu na sopstveni račun zavisi od mnogo faktora, pre svega od njegove ličnosti. Ne možemo s jedne strane imati nekakvu slobodu koja podrazumeva pa i neki rasistički vic, a da s druge strane imamo pretnju da će neko biti uvređen. Onda nikad ništa nećemo kazati jer će neko uvek biti uvređen, tako da se ja slažem da je to preterivanje. S druge strane, to je odraz vremena. Kada smo odrastali, mi nismo to tako pojmili, kao nekakav rasizam. I ako ćemo tako, šta ćemo onda raditi sa filmovima Kventina Tarantina ili Skorsezea, Kjubrika, koliko tamo ima nasilja? Mi smo gledali Tomija i Džerija, sa nasiljem, slušali bajke koje su izrazito brutalne kada smo bili mali i nakon toga smo slatko zaspali – rekao je Tomin.

Psiholog dodaje i da je Dizni posebno zanimljiv teoretičarima zavere, pa su zbog toga i ovi crtaći na meti kritika.

Printscreen You Tube // Mačke iz visokog društva


– Stvar je konteksta, vremena, istorije, stvar je onoga što je danas, zbog neke političke korektnosti postalo opresivno na neki način. S druge strane, Dizni je uvek jako zanimljiv teoretičarima zavere. Oni obožavaju da se bave likom Volta Diznija, ali i njegovim crtaćima koji nas navodno programiraju na nešto, koji predstavljaju nekakve skrivene poruke koje će nama da usade nešto… To nema nikakve veze sa pameću. Postoje subliminalne poruke, ali dokazano je da one mogu da naprave od nas nešto samo ako mi to već imamo – na primer, ako vi idete ulicom i jako ste žedni, pre ćete videti recimo reklamu za koka-kolu, ali nećete postati rasista, seksista i ostalo ako gledate tzv. subliminalne poruke u Diznijevim crtaćima – istakao je Tomin.

Comments are closed.